Beograd, mart 2013. – Obim „sive ekonomije“, u kojoj preduzeća izbegavaju plaćanje poreza i zaobilaze propise, u Srbiji je opao manje nego u bilo kojoj od 11 ispitanih zemalja centralne i istočne Evrope, pokazala je najobimnija studija ove vrste sprovedena u Srbiji u poslednjih 15 godina.

Siva ekonomija je u Srbiji i dalje ozbiljan privredni i politički izazov, navode autori studije, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN). Njihovim istraživanjem otkriveno je da se siva ekonomija u Srbiji smanjila za tek tri odsto, sa 33,2% BDP-a godine 2001. na 30,1% u 2010. godini.

„Siva ekonomija je jedan od najvećih izazova sa kojima je suočena srpska privreda“, rekao je profesor Fridrih Šnajder, jedan od stručnjaka koji su za USAID Projekat za bolje uslove poslovanja sproveli ovo istraživanje. „Posledice rada u sivoj zoni su utaja poreza, distorzija tržišta, nelojalna konkurencija i neefikasna raspodela resursa. U mnogim zemljama u tranziciji, pa tako i u Srbiji, siva ekonomija je velika prepreka razvoju snažnog privatnog sektora i funkcionalne tržišne privrede.“

Preko 85% preduzeća obuhvaćenih ispitivanjem navelo je da u njihovom sektoru rade i firme iz sive zone, što im otežava poslovanje. Poslovanju u sivoj ekonomiji sklonije su nove firme, građevinska preduzeća, preduzetnici, kao i preduzeća iz centralne Srbije, rekla je profesorka Gorana Krstić, jedan od koautora studije.

„Suzbijanje sive zone donosi jasnu ekonomsku korist“, rekao je Li Licenberger, otpravnik poslova Ambasade SAD. „Na primer, u studiji se procenjuje da bi Srbija smanjenjem obima poslovanja u sivom sektoru mogla da poveća prihode od poreza za oko 1% bruto domaćeg proizvoda, odnosno približno 33 milijarde dinara, u naredne tri godine.“

U studiji su navedene i brojne preporuke za borbu protiv sive ekonomije, suzbijanje poreske utaje, reformu sistema parafiskalnih nameta i smanjenje troškova legalnog poslovanja. Takođe se predlažu mere za unapređenje finansijskog sektora u Srbiji i poslovnog okruženja za njegov rad.

„Ova studija pruža dodatan podsticaj za sprovođenje mnogih reformi koje je Vlada Srbije već prepoznala kao prioritete, a među njima su radno zakonodavstvo, pristup izvorima finansiranja, poreska politika, inspekcije i građevinske dozvole“, rekao je Licenberger. „Iz nje se mogu videti kontekst i značaj ovih reformi; ona je dokaz da je ne učiniti ništa loš potez.“