Preobražaj vinograda zamenjuje neprofitabilne sorte grožđa

Ponovno kalemljenje spaja ponudu i potražnju
Stručnjak za grožđe vezuje tek kalemljenu sadnicu loze na već postojeću podlogu
Xheraldina Cernobregu
Ponovno kalemljenje spaja ponudu i potražnju
“Problem je da ne možemo da prodamo sve što danas uzgajamo. Podrumi, prosto, ne kupuju.”

Prezasićenost  vinima   izazvala je krizu u srcu  kosovskog vinogradarskog regiona. Svake  jeseni, vlasnici  vinograda  prepuštaju truljenju  na hiljade tona   neprodatog  kabernea, merloa i  drugih sorta  visnkog grožđa. U međuvremenu, ova siromašna zemlja u jugositočnoj Evropi uvozi  30  posto  stonog grožđa za svoju potrošnju. Nesklad između  ponude  i potražnje uskraćuje kosovske poljoprivrednike i  dodaje se na  već  neujednačen trgovinski bilans. To takođe  provocira povremeno nasilje, tokom protesta  koje organizuju   isfrustrirani   uzgajivači grožđa koji  traže  pomoć vlade.

USAID je uvideo da sveopšta postojeća situacija pruža dobru priliku da se interveniše na način koji bi vodio do pozitivnog ishoda za proizvođače,  potrošače i  Kosovo u celini. Sredinom marta 2013 godine, USAID  je, preko  svog Projekta Novih Mogućnosti za Poljoprivredu, krenuo sa brzinskim preobražajem dela kosovskih vinograda vinskog grožđa, pomažući u kalemljenju  loze  kako bi se proizvelo unosnije  stono grožđe.  Proces  ponovnog kalemljena čuva prvobitnu sortu korena svake pojedinačne loze, ali  menja sortu plodonosnog dela koji raste iz tog korena. Na taj način se vinograd vinskog grožđa skromne veličine, može u kratkom roku preobraziti za proizvodnju stonog grožđa. Ponovno kalemljenje je takođe jeftinije od vađenja čokota na veliko, i ponovne sadnje vinograda. Pod pokroviteljstvom USAID-a, dvoje italijanskih stručnjaka je nedavno demonstriralo tehniku ponovnog kalemljenja pred 25 vinogradara, u vinogradu  iznad  ovog grada, koji je centar kosovske vinogradarske industrije.

Ponovno kalemljenje, koje  se takođe  zove  i  “rad na gornjem delu,”  prvo uključuje vraćanje na orezivanje loze .  Zatim se kratka mladica nove  sorte  ubacuje  u  čokot. U roku od mesec dana, sjedinjuju se tkivo čokota i  mladice.  Berba se može nastaviti sledeće sezone.

USAID se, preko svog Projekta Novih Mogućnosti za Poljoprivredu – četvorogodišnjeg programa koji je počeo u januaru 2011-te i koji će se odvijati do januara 2015-te, usredsređuje na stvaranje tržišnih veza, povećavanju i diversifikaciji poljoprivrednih proizvoda, poboljšanju kvaliteta i bezbednosti hrane, povećanju pristupačnosti priuštivim kreditima; pored toga, aktivnosti u sklopu programa podržavaju sektor kroz male grantove za poljoprivredenike, poljoprivredna preduzeća i asocijacije.