Avgust 2014—Prekršajni sud u Zrenjaninu je 2012. godine bio sumoran prizor za oči. Krov je prokišnjavao, enterijer je bio star i prljav a kancelarije pretrpane.

Zajedničkim naporima USAID-ovog Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast i Ministarstva pravde, sud je prošao kroz kompletno renoviranje leta 2012. i pretvoren je u modernu instituciju, sa prostranim kancelarijama i sudnicama kao i kabinetima sudija, kako bi prostor odgovarao kako zaposlenima tako i građanima. Sada su prostorije za građane i administraciju jasno odvojene, a znaci, napisani na sva četiri jezika koji su u službenoj upotrebi u Zrenjaninu, upućuju građane gde treba da idu, što ostavlja mogućnost administrativnom osoblju da lakše obavlja svoje zadatke.

Reakcije na renovirani prostor bile su vrlo pozitivne, a građani su već prepoznali veću efikasnost i brzinu u radu.

“Bio sam vrlo zadovoljan što sam našao jedno mesto na kome sam dobio odgovore na sva svoja pitanja i što sam sve papire podneo na jednom mestu umesto da kucam na vrata pet kancelarija, kao što je ranije bio slučaj”, rekao je jedan građanin Zrenjanina. “Direktna komunikacija sa zaposlenima bez vidljivih barijera, u modernom i otvorenom okruženju, učinili su moje iskustvo sa prekršajnim sudom udobnijim i prijatnijim”.

Prekršajni sudovi su tek 2010. postali deo pravosudnog sistema Srbije. Godinama su, u nadležnosti lokalnih samouprava, trpeli zbog neadekvatnih uslova rada, neefikasnih procedura i nedostatka kredibiliteta. 2011. godine USAID je pokrenuo Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast sa ciljem da unapredi uslove rada prekršajnih i upravnih sudova, da ih integriše u pravosudni sistem Srbije i da radi na izgradnji poverenja javnosti u njihov rad.

Projekat je značajne napore usmerio na usvajanje novog Zakona o prekršajima, koji je stupio na snagu 1. marta. 2014. Zakon uvodi mehanizme efikasnijeg uručenja poziva kao i efikasnijeg prekršajnog postupka, u smislu uvođenja prekršajnog naloga, sporazumnog priznanja krivice, alternativnih sankcija, kao i registra izrečenih sankcija i neplaćenih kazni. Ove odredbe, kao i druge odredbe u zakonu, već su počele da donose poboljšanja u naplati naknada i novčanih kazni, što je dovelo do povećanja prihoda države.

Bolji uslovi rada integralni su deo napora za unapređenje prekršajnih sudova. Do sada je USAID uspešno sproveo renoviranje prekršajnih sudova u 10 gradova širom Srbije- Aranđelovac, Valjevo, Kikinda, Zrenjanin, Zaječar, Loznica, Ruma, Prokuplje, Novi Sad i Šabac. Renoviranje u ovim sudovima obuhvata aktivnosti od manjih intervencija koje samo bolje organizuju rad sudova do potpunog renoviranja prostorija. Bez obzira na razmere radova, cilj USAID-a je isti: stvoriti funkcionalniji i transparentniji prostor kako za zaposlene u sudovima tako i za građane.

Renoviranje prostorija je unapredilo radne uslove za sudije i sudsko osoblje, stvorilo uslove za bezbedna i otvorena ročišta, omogućilo adekvatne prostorije za sudsku arhivu i unapredilo prostorije u koje dolaze građani. Posebno je jedinstveni šalter za informacije i podnošenje dokumenata postao zaštitni znak napora USAID-a usmerenih ka renoviranju prostorija prekršajnih sudova.

Ovi jedinstveni šalteri omogućavaju građanima da završe sve administrativne poslove na jednom mestu u sudu i da u isto vreme brzo dobiju informaciju o statusu njihovog predmeta. Administrativno osoblje koje radi na šalterima postalo je „slika“ pojedinačnih sudova, a njihovo ophođenje i veštine komunikacije sa građanima igraju ključnu ulogu u percepciji građana o otvorenosti i transparentnosti suda.

Renoviranje prekršajnog suda u Novom Sadu početkom 2014. godine imalo je značajnog uticaja na to kako ovaj drugi najveći prekršajni sud u zemlji realizuje svoje svakodnevne aktivnosti. Sudu je nedostajalo organizovano prijemno odeljenje, centralizovano arhiviranje kao i adekvatne prostorije arhive. Zbog toga je bilo potrebno skoro mesec dana da se novi predmet dodeli sudiji na rad, što je često dovodilo do odlaganja i ponekad je dolazilo do situacija da se predmet ne dodeli sudiji sve do njegovog zastarevanja.

Zahvaljujući renoviranju prostorija, prekršajni sud u Novom Sadu centralizovao je arhiviranje i sada se predmet dodeljuje u roku od jednog dana od podnošenja materijala. Zaposleni u pisarnici imaju pristup statusu svakog aktivnog predmeta, a arhiva suda je sada uredno organizovana u redove polica, propisno obeležene, sa kojih se blagovremeno uklanja sav zastareli materijal.

Trenutno, Ministarstvo pravde i USAID svoju pažnju usmeravaju ka beogradskom prekršajnom sudu, najvećem prekršajnom sudu u zemlji, koji radi na 14 različitih lokacija u gradu. Cilj da se uspešno konsoliduje radni prostor za preko 400 sudija i administrativnog osoblja na jednom mestu, da se pojednostave procedure rada, unapredi pristup otvorenim i bezbednim ročištima i doprinese značajnim uštedama u troškovima rada suda.

Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast planiran je da se završi u maju 2016..

LINKS

USAID’s mission in Serbia

Follow @USAIDSerbia, on Facebook, on YouTube